Muzika utiče na inteligenciju deteta. U kom uzrastu da počneš i koji instrument da izabereš?

Mozartova sonata i pacovi u lavirintu

Neuroznaučnici širom sveta dugo su mislili da slušanje Sonate za dva klavira u D-duru Wolfganga A. Mocarta poboljšava prostornu maštu. Nemir je izazvao eksperiment neurologa sa Kalifornijskog univerziteta, koji su 1993. studentima puštali razne snimke, a onda su oni morali da slože trodimenzionalne predmete od papira. Najbolje rezultate na testu postigli su nakon slušanja klavirske sonate.

Efekat је, istina, trajao samo 15 minuta, ali je naučni tim Frances Rauscher nastavio istraživanja – ovaj put na pacovima. Mocart је uspeo da poboljša sposobnost pacova da se izbore iz lavirinta, а čak su i oni pacovi koji su Sonata čuli još u majčinoj utrobi postigli odlične rezultate.

Senzacija se pretvorila u mit

Autori su odmah po objavljivanju eksperimenta upozorili na potrebu dodatnih testova i želeli su da ispitaju i uticaj drugih muzičkih dela na kognitivne sposobnosti. Ipak, senzacija oko Mocartovog efekta већ је zaživela i nije ju je bilo moguće zaustaviti. Tadašnji guverner Džordžije čak je naložio da svaka novorođena majka dobije od države CD sa klasičnom muzikom.

Sprovedeno je mnogo daljih eksperimenata, ali nijedna studija није pouzdano potvrdila prvobitne rezultate, zbog čega је efekat podneo oštre kritike. Legendarni Mocartov efekat čak je zauzeo šesto mesto na listi najvećih mitova moderne psihologije. Inače, prvo mesto među najvećim mitovima osvojila je poznata teorija da koristimo samo 10 % kapaciteta mozga.

Tajna dečje inteligencije konačno otkrivena

Uticaj muzike ipak није dao mira naučnicima, pa су ga detaljnije istražili. Neuroznaučnik Silvan Moreno iz Rotman istraživačkog instituta u Ontariju (Kanada) otkrio je da muzika generalno ubrzava misaone procese u mozgu i pozitivno utiče na jezičke sposobnosti dece. Tajna, kaže on, leži u sličnosti zvuka muzičkih instrumenata i ljudske govorne komunikacije. Zato naučnici veruju da ljudski mozak ne pravi značajnu razliku između muzičke i verbalne informacije.

Mogu li mladi muzičari da iskoriste ove sposobnosti u školi? I to је pitanje konačno rešeno. Tim Martina Guhna sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru testirao je više od 112 000 učenika, od kojih се 13 % bavilo muzikom. Ta grupa je postizala bolje rezultate u predmetima kao što su engleski, matematika i prirodne nauke.

Rezultati су potvrdili zanimljivu povezanost: učenici koji су intenzivnije svirali imali су bolje ocene od ostalih. Pozitivan efekat био је posebno jak kod onih koji su svirali instrument. Samо pevanje, navodno, nije imalo značajniji uticaj na školske rezultate.

Muzički instrumenti za decu

Tražiš li idealne muzičke instrumente za svoju decu? Imamo širok izbor koji razvija kreativnost, motoričke veštine i ljubav prema muzici! Otkrij gitare, klavijature, bubnjeve i još mnogo toga, posebno dizajniranih za male muzičare.

Izaberi ovde

Koji instrument je najpogodniji za dete? Zavisi od uzrasta

Pozitivan uticaj muzike na dete očituje se u svakoј dobi. Najpre dete može da isproba udaraljke. Čak i predškolsko dete već ima razvijen osećaj za ritam, a jednostavni instrumen­ti nalik igračkama predstavljaju idealan uvod u svet muzike.

Sa instrumentima koji zahtevaju složeniju motoričku koordinaciju, dete može da počne između 3. i 5. godine. Idealni početak predstavljaju klavijature sa skraćenom tastaturom. Imaju puno zabavnih zvukova, lagane su, jednostavne za rukovanje i svojom univerzalnošću mogu poslužiti kao dobra osnova za kasnije savladavanje drugih instrumenata. Klasična gitara, blok-flauta ili violina će već zahtevati ozbiljniju vežbu pod nadzorom muzičkog pedagoga. Što se tiče gudačkih instrumenata, posebno gitara, dete uzrasta od 6 do 9 godina trebalo bi još da koristi skraćene verzije – ¼-gitara, ½-gitara ili ¾-gitara. Sve popularniji danas kod dece su bubnjevi ili ukulele.